Aloe arborescens - jedna je od lekovitih i najpoznatijih aloja koje se uzgajaju kod nas. Potiče sa afričkog kontinenta, tačnije iz Južne Afrike. Manje više, sve aloje se uzgajaju na sličan način. Sukulentna je biljka. Dostiže visinu od oko 2m, mada veoma retko zbog stabljike koja je tanka, krta i lomi se usled težine rozete listova. Sadi se u supstrat koji je porozan, odnosno supstrat za kaktuse. Tokom sezone rasta, kada je biljka napolju (april - oktobar) treba biti u hladovini uz jutarnje sunce. Ukoliko je na suncu tokom celog dana dobiće smeđu boju. Zalivanje treba biti retko ali obilno. Naravno, kada su vrućine i biljci je potrebno više vode, 1 do 2 puta nedeljno. Bitno je da se zemlja između zalivanja dobro prosuši. Pre će propasti zbog prevelike vlage nego premalo zalivanja. Cveta od 3 ili 4 godine. Po dolasku hladnog vremena, zalivanje treba ukinuti. Biljku treba uneti u prohladnu prostoriju ( idealno 10C ) sa dosta svetla. Tada je možemo zaliti 1 - 2 puta tokom zime sa veoma malom količinom vode ili uopšte ne zalivati do proleća. Aloja se može uzgajati i kao sobna biljka. Tokom cele godine može biti u kući, preporučljivo na južnom i zapadnom prozoru gde ima dosta svetla ili leti napolju, a zimi u kući. Ukoliko biljka „zimuje“ u kući, zalivanje treba smanjiti u odnosu na leto kako bismo koliko je moguće stopirali rast. Zalivanje ne treba u potpunosti prekinuti jer je biljka na toplom, već samo umanjiti. U većini slučajeva, ako je biljka tokom zime u prostoriji koja se greje, nema period odmora i raste tokom cele godine. Zimi su dani kraći, a samim time ima i manje svetla. Tada biljka izbacuje svetlo zelene, tanke listove, a stabljika će se izdužiti. Iz tog razloga se preporučuje da biljka tokom zime bude na hladnijem, kada se i rast stopira. Veoma se lako razmnožava. Razmnožava se mladim izbojcima i reznicama. Vremenom, biljka iz korena ili na samoj stabljici izbacuje nove biljke koje možemo odvojiti i posaditi zasebno. Ne treba odvajati previše mlade biljke, tek nakon 8-9 meseci. Trik oko puštanja izbojaka je u tome da ako je biljka u manjoj saksiji, koren će pre ispuniti saksiju. Tako će krenuti da udara u zidove saksije i početi da izbija na površinu. Na svakom mestu gde izbije nastaće nova biljka. Tokom godina, donji listovi se suše, a novi izbijaju na vrhu. Tako se formira tanko i visoko stablo. Zbog težine listova, stabljika je sklona lomljenju pa je možemo iseći na više delova. Svaki deo posaditi zasebno. Vrh nekadašnje matične biljke takođe treba posaditi. Kao što je pomenuto na početku, listovi ove aloje su lekoviti i koriste se u medicinske svrhe.
| ← Lonicera caprifolium – Orlovi nokti | Pinus sylvestris - Beli bor → |
|---|
Komentari
Nema na čemu, trudimo se da pomognemo koliko možemo i znamo. :) Što se tiče presađivanja, morate odokativno proceniti da li je saksija za zamenu, mada treba uzeti u obzir da su aloje sukulentne biljke i ne zahtevaju previše prostora. U jednoj saksiji mogu biti 3-4 godine. Takođe, ništa im neće faliti ukoliko je saksija manja nego što im je potrebno. Siguran pokazatelj da je saksija mala jeste kada biljka počne da se obara prilikom naleta vetra i slično, to znači da je nadzemni deo daleko teži od korena i supstrata pa je i vreme za presađivanje. Zemlja u koju se sade jeste istog sastava kao zemlja za kaktuse, odnosno sukulente. Već napravljen supstrat možete kupiti na izložbama cveća, pa čak i u pojedinim cvećaram. Ako se odlučite da Vi mešate supstrat (što ja lično uvek radim, tako znam čega i koliko ima), otprilike razmera je sledeća: 40%- pesak, 20%- humus, 20%- obična baštenska zemlja, 10%- sitan šljunak, 10%- perlit. Ovo bi bila neka idealna kombinacija, mada će sasvim zahvalno rasti i ako pomešate samo pesak (npr. 40%), 40% zemlje za cveće ili koju već nađete i malo sitnijih kamenčića kako bi voda bolje oticala.
Aloja je pocela da slabi, postala je mekana i krivi se. kad sam je izvadio iz saksije primetio sam da korena skoro i nema. Sta da radim? Da li da je stavim direktno u vodu ili...?
Ukoliko ste biljku već izvadili iz zemlje, koren isperite vodom, kako bi se sprali svi ostaci prethodnog supstrata. Ako uočite da su delovi korena sasušeni i prelomljeni, obavezno ih odstranite jer kao takvi neće imati nikakvu funkciju, već mogu samo prouzrokovati truljenje. Još bolje bi bilo da nakon toga koren isprskate rastvorom fungicida (koji se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) kako bi se suzbila trulež koje možda ima. Nakon toga, biljku ostavite jedan dan "na suvom", dakle ne sadite je u zemlju i ne potapajte više, već je ostavite na vazduhu kako bi rane, koje su načinjene korenu tokom pranja, zasušile. Sledećeg dana biljku posadite u zemlju za kaktuse, bez obzira što korena skoro i nema. Kaktusi i sukulenti su poznati po tome da se lako ožiljavaju (kao kada biste uzeli pelcer iste te aloje bez korena i posadili kako bi se ožilio). Kada kažemo zemlja za kaktuse, mislimo na smešu zemlje koja pogoduje sukulentima i kaktusima, a ona bi trebalo da sadrži približno 60% zemlje (mešavina baštenske zemlje i kupovne zemlje za cveće), dok ostatak čini mešavina peska i sitnog kamenja, odnosno šljunak. Ili jednostavno možete kupiti već napravljenu mešavinu u nekoj od cvećara. Javite kako je prošlo spašavanje biljke i kakav je ishod svega.